Поред поезије за одрасле и децу, ауторка пише и прозу, учествује на многим конкурсима и манифестацијама. Тако је на Међународном дану поезије добила признање за песму „Земља која Босне нема”.
Као плод дугогодишњег стваралачког рада, настала је ова прва збирка песама „Пркос равнице”. У њој је писала о свом детињству, родном Бешенову, најдражима, животу и доживљајима, износећи размишљања и искрена осећања. Поред поменутог, у књизи се налази и неколико песама Јованкиног сина Лазара, који је дар за писање поезије наследио од ње, а и члан је „Калиопе”.
У поетском делу програма су учествовали чланови „Калиопе”, а у музичком делу Хајрудин Дурмановић (гитара).