Centar za kulturu Sirmiumart Sremska Mitrovica
A | A

Vesti

Vesti
Od:    Do:    
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 >

Sremački Ahmed Nurudin

Sr. Mitrovica, 08. Maj 2010.

Dramski amater Milan Mića Dudić iz Golubinaca 40 puta je igrao Ahmeda Nurudina u predstavama koje su prema slavnom romanu Meše Selimovića, u Mihizovoj dramatizaciji, režirali pokojni Mirko Tatalović Ćira (Radionica lepih umetnosti, Nova Pazova, 1984) i Slobodan Ćustić dve decenije kasnije (Teatar u skolništu, Batajnica, 2004).

To su bile jedine inscenacije “Derviša” u amaterskim pozorištima Srbije.

U godini u kojoj se obeležava stogodišnjica rođenja velikog pisca Selimovića, autora dva značjana romana srpske knjižvnosti - “Derviš i smrt” i “Tvrđava”, sremački glumački bard Mića Dudić mogao bi da se podiči i svojim umetničkim podvigom, kojim bi se podičio svaki dramski umetnik profesionalac.

Dudić je učestvovao u tri scenska projekta kojima je pokojni Tatalović, magistar teatrologije, istraživo savremenu asocijativost u Mihizovim dramama napisanim prema motivima srpske epike i mitološkoe etike, Banović Strahinja i Kraljević Marko, kao i dramatizacijama Selimovićevog “Derviša”, višeslojne priče o veri, pobuni, prijatejstvu i velikodušnosti koje nema.

Kao i svaki glumac od nerva, što kao snažna glumačka individualnost i jeste, Mića Dudić govori o svojim ulogama i likovima koje je tumačio, kao da su mu rod rođeni, komšije sa šora ili čelo bašte: “Kad me je moj kum Ćira Tatalović ‘upoznao’ sa Ahmedom Nurudinom, šejhom tekije mevlevijskog roda, najbrojnijeg i najčistijeg reda derviškog, u to vreme 12 godina starijim od mene (kad su se kasnije dva velika prijatelja, Matija Bećković i Meša Selmović prvi put sreli na Tjentištu, Matiji je bilo 26, a Mehemd paša Selimović je imao 56 godina), počeli smo da se zbližavamo i družimo, tako da sam pomišljao da ga i na svečare pozovem, toliko smo nekako postali bliski”.

Prvo zvanično sučeljavanje sa publikom i žirijem novopazovačkog “Derviša”, seća se Dudić, desilo se u aprilu 1984. na Smotri amaterskih pozorišta Srema u Pećincima, u kojima su Ćira i on od ranije bili poznati po predstavi “Slovo ljubve” u produkciji lokalnog Doma kulture.

“Derviša” je publika prihvatila, a tadašnji selektor sremske smotre, doktor esetetike Mihailo Mika Vidaković, inače Pećinčanin, doveo je pun autobus gledalaca iz Pećinaca u Staru Pazovu, gde se održavao Susret amaterskih pozorišta Vojvodine.

Žiri je predstavu, kao najbolje ostvarenje na Suretu, poslao u Trebinje, na Festival dramskih amatera Jugoslavije, kao i u Kulu na Festival amaterskih pozorišta Srbije.

Snimila ju je TV Vojvodine i emitovala nekoliko puta, a izvedeno je 28 repriza na gostovanjima, smotrama, festivalima i susretima širom bivše Jugoslavije.

Kada je dve decenije kasnije pozorišni i filmski glumac Slobodan Ćustić odlučio da još jednom scenski oživi Selimovićevu priču o sopstvenoj tugi, žalom za bratom, kao i svekolikom jadu nad stradanjem i patnjama čoveka, bilo kog, poverio je Dudiću da ponovo zaigra Nurudina, “svjetlo vjere”.

Ćustić je u nopazovačkom “Dervišu” kod Ćire Tatalovića, kao neafirmisani glumac amater, 1984. godine igrao, inače, “epizodu od uticaja” Miralaja Osman bega.

Dudić je otkrio i da je obnovio sve najznačajnije monologe iz “Derviša”, pripremajući ih za izvođenje povodom stogodišnjice Selimovićevog rođenja, čime će istovoremeno obeležiti i 35 godina svog prisustva na amaterskoj pozornici na kojoj je ostvario tridesetak uloga. Od toga je desetak nagrađivanih, koje se pamte, a uglavnom su nastale u saradnji sa Tatalovićem, jednim od najznačajnijih pozorišnih stvaralaca u dramskom amaterizmu Vojvodine.

“U meni se pre više od četvrt veka nastanio i etički i esteski lik Ahmeda Nurudina, čoveka koji nije mogao da pobegne od svoje sudbine, pa se suočio sa nemogućnošću izbora, nestasao da naudi unutrašnjim silama koje upravljaju čovekom, pa otud rezignirarano zaključuje da je ‘svaki čovjek na gubitku’”, naveo je Dudić kao motiv obnavljanja uloge Derviša, sa kojim želi da upozna gledaoce širom Srema, a najpre u Pećincima, gde je ta predstava i počela pohod pre četvrt veka.

B. Rakočević

Nastupaju ansambli iz deset zemalja

Sr. Mitrovica, 12. Avgust 2009.

U nedelju uveče na Žitnom trgu u Sremskoj Mitrovici svečano je otvoren šesti Međunarodni festival folklora "Srem folk fest 2009", koji je okupio ansamble iz deset zemalja, a Mitrovčanima i brojnim gostima predstavilo se više od 500 izvođača.

Festival se održava u organizaciji ovdašnjeg Centra za kulturu "Sirmijumart" i pod pokroviteljstvom grada Sremske Mitrovice.

Gradonačelnik Branislav Nedimović juče je u Gradskoj kući priredio i svečani prijem za učesnike festivala.

Svi koncerti počinjali su u 20.30 sati, s tim što je svake večeri pre nastupa, od 19.30, održavan defile učesnika na centralnim gradskim ulicama.

U nedelju uveče nastupili su ansambli iz Ukrajine, Grčke, Poljske, Bugarske, Mađarske, Hrvatske, a Mitrovicu su predstavljali mađarski KUD "Srem", Ukrajinsko društvo "Kolomejka" i KUD "Branko Radičević".

U ponedeljak je na programu bilo "Veče srpskog folklora" a publici su se predstavila kulturno-umetnička društva "Tipoplastika" – Gornji Milanovac, "Branko Radičević" – Stara Pazova, "Tent" – Obrenovac i "Branko Radičević" – Sremska Mitrovica. Na "Srem folk festu" sinoć su nastupili ansambli iz Ukrajine, Bugarske, Poljske, Francuske, Grčke, Slovačke, Mađarske, Bosne i Hercegovine i "Klasy" iz Stare Pazove. Danas, četvrte festivalske večeri, koja će ujedno biti i zatvaranje festivala, učestvovaće ansambli iz Ukrajine, Grčke, Poljske, Bugarske, Mađarske, Slovačke i Srbije.

U slučaju lošeg vremena umesto na Žitnom trgu programi će se odvijati u hali PSC "Pinki".

Mitrovica prestonica kola

Sr. Mitrovica, 10. Avgust 2009.
Uz prisustvo više hiljada građana, predstavnika ambasada zemalja učesnica i gostiju, u Sremskoj Mitrovici u nedelju uveče svečano je otvoren šesti po redu Međunarodni festival folklora „Srem folk fest“ koji će trajati do 12. avgusta.

Ovogodišnji festival, kako navodi organizator - Centar za kulturu Sirmijumart, održava se pod pokroviteljstvom Grada Sremska Mitrovica, a okupio je ansamble iz deset zemalja sa više od 500 učesnika. Prvo festivalsko veče bilo je rezervisano za koncerte ansambala iz Ukrajine, Grčke, Poljske, Bugarske, Mađarske, Hrvatske, a iz grada domaćina nastupili su Mađarsko KUD „Srem“, Ukrajinsko društvo „Kolomejka“ i KUD „Branko Radičević“.

Sinoć je održano „Veče srpskog folklora“ na kome su nastupili kulturno-umetnička društva „Tipoplastika“ - Gornji Milanovac, „Branko Radičević“- Stara Pazova, „Tent“ - Obrenovac i „Branko Radičević“ - Sremska Mitrovica. Danas, trećeg dana „Srem folk festa“, nastupiće ansambli iz Ukrajine, Bugarske, Poljske, Francuske, Grčke, Slovačke, Mađarske, Bosne i Hercegovine i „Klasy“ iz Stare Pazove.

U programu četvrte festivalske večeri, 12. avgusta, koja će ujedno biti i zatvaranje festivala, učestvovaće ansambli iz Ukrajine, Grčke, Poljske, Bugarske, Mađarske, Slovačke i Srbije.

Inače, svakom festivalskom koncertu prethodi defile učesnika u 19.30 ulicama centra grada. Svi koncerti počinju u 20.30, a u slučaju lošeg vremena umesto na Žitnom trgu programi će se odvijati u hali PSC „Pinki“. Učesnike Festivala juče je primio i gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović koji je rekao da je u festivalskim danima Mitrovica prestonica kola i mesto okupljanja mladih ljudi iz deset zemalja sveta.