Цeнтaр зa културу Сирмиумaрт Срeмскa Митрoвицa
A | A

Вeсти

Вeсти
Oд:    Дo:    
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 >

МУЗИЧКО – СЦЕНСКИ ПРОГРАМ „ЈА ЗНАМ КО САМ…“

Ср. Митрoвицa, 23. Нoвeмбaр 2015.

    У оквиру Новембарских дана, у митровачком Позоришту „Добрица Милутиновић“, одржан је музичко – сценски програм под називом „Ја знам ко сам...“ – 100 аматера за 100 година од Албанске голготе. Након прошлогодишње премијере, репризно извођење овог програма, за који је сценску адаптацију урадила Гордана Лукић, поново је наишло на велико интересовање и одзив публике.
Програм је организовао Центар за културу „Сирмијумарт“ с циљем обележавања стогодишњице Првог светског рата и повлачења српске војске и народа преко завејаних планина у Црној Гори и Албанији, евоцирања сећања и одавања почасти свима који су доживели и осетили Албанску голготу и који осташе по далеким гробљима „плаве гробнице“, Зејтинлика, Гучева, Колубаре...
Одевени у аутентичне костиме и користећи бројне реквизите, 100 митровачких аматера, уметнички је приказало голготу и васкрс Србије у Великом рату – спремност за одбрану отаџбине, борбе, страдања, повлачења, али и највеће победе српске војске у њему. Смењивањем различитих сцена, везаних за историјске чињенице, догађаје, ситуације и личности које су обележиле тај део наше историје, верно су приказана места, унутрашња стања и многе особине пожртвованих патриота – младића, жена, војника, поручника, подофицира, мајора... Кроз казивање, дијалог и разговор, исказана су размишљања, гнев, наде, патње, њихова и дубока бол најближих им и драгих – мајки, удовица, супруга, девојака, сестара.
Упечатљивости призора, слика драматичних ситуација и целокупног доживљаја, у сценографски омеђеном простору, снажно су допринели говор и сценски покрети чланова Театра „Гартел“ и Рецитаторског студија „Калиопа“, Центра за културу „Сирмијумарт“.
Вокалним и инструменталним извођењем и елегичним мелодијама, солисти Александра Падров и Еди Тајм, чланови дувачког и тамбурашког оркестра Центра за културу „Сирмијумарт“, Црквеног хора „Свети Сава“ и хора Сирмијумарта, причали су приче о испраћају и одласку ратника у бој, ратним страхотама, патњом за завичајем, остављеном селу, спаљеној цркви... Осим тога, интерпретирани маршеви, композиције о Србији, кола из Првог светског рата, која су уз музичку пратњу извели чланови Фолклорног ансамбла „Бранко Радичевић“, донели су и слике и приче о снази народа, јунаштву, поносу и победи над непријатељем.
Центар за културу „Сирмијумарт“ се захваљује Гарди Војске Србије, Културно – образовном центру Богатић и Гарнизону Сремска Митровица, који су помогли да се реализује овај програм.

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

 

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

КОНЦЕРТ „И СА ЈУГА И СА СЕВЕРА“

Ср. Митрoвицa, 23. Нoвeмбaр 2015.

    Концерт под називом „И са југа и са севера“, дечјег хора и Тамбурашког оркестра „Срем“, који делују при Центру за културу „Сирмиjумарт“, биће одржан 26.11.2015. године у 19 часова у Позоришту „Добрица Милутиновић“ у Сремској Митровици. Организатор концерта је Центар за културу „Сирмиjумарт“, а улаз је слободан.
Дечји хор „Сирмиjумарта“ окупља децу различитих узраста, која испољавају склоност и надареност за област певања, а с циљем развијања њихових музичких способности, неговања и промовисања вредности на пољима културе и уметности. Хором руководи Тамара Пајкановић.
Тамбурашки оркестар „Срем“, којим руководи Зорица Опачић, постоји више од три деценије, ширећи традицију и културу свирања на тамбури у Срему и Војводини. Тиме врши и едукацију генерација школованих уметника и аматера на пољу класичне и традиционалне музике, писане за тамбуру и тамбурашки оркестар. Добитник је бројних награда и плакета.
Вокалним и инструменталним извођењем, чланови хора и оркестра ће спојити север и југ, песмом и музиком, представиће део музичке традиције Војводине и Македоније, у којој је заступљена тамбура.
На репертоару су композиције по којима су ови крајеви, већ дуги низ година, препознатљиви и које су део њиховог народног и музичког наслеђа. Одликује их одређени музичко – поетски садржај и посебан стил извођења.
Поједине лепоте и слике завичаја, део атмосфере свакидашњице људи, оно што је специфично за север и југ и осећања везана за њих, кроз поетско и усмено казивање, представиће гости концерта Никола Станковић и Шерифа Хопић.

TRIO BALKAN STRINGS

Ср. Митрoвицa, 09. Нoвeмбaр 2015.

    Концерт „TRIO BALKAN STRINGS“, гитарске породице Старчевић, одржан је у Позоришту „Добрица Милутиновић“, у организацији Центра за културу „Сирмијумарт“.
Трио у саставу Зоран, Никола и Жељко Старчевић, приредио је публици незаборавни концерт, којим је показао да музика може успешно да спаја и представља различите културе и да, истовремено, буде квалитетно и оригинално интерпретирана. У томе су испољени класично гитарско образовање које су стекли, богато музичко искуство, године преданог и квалитетног рада, што је препознато и у нашој земљи и иностранству. Потврда за то су и њихови јединствени, препознатљиви наступи, снимљени албуми, награде и многобројна публика која долази на њихове концерте.
Иако су народи, настањени на Балкану, различити и имају свој музички идентитет, музика Балкана има и доста тога заједничког. Полазећи од тога, користећи разнолике изражајне могућности гитара и представљајући класичну гитару и у неком новом светлу, Трио „Балканске жице“ одушевио је присутну публику.
Универзалним музичким језиком, „својим жицама“ и умећем, присутнима су представили и приближили специфичности разноврсних култура и музичког богатства мултинационалног Балкана, а тиме и део културе и музике народа ком припадају и из ког потичу. Аутентичним гитарским извођењем, спојили су у хармоничну целину музику наших и суседних простора. Обухватила је етно и друге елементе многих култура и музичких жанрова – српске, ромске, македонске, румунске, молдавске, мађарске, грчке, медитеранске, са примесама класичних елемената, jazz и swing музике. Перфектна и прецизна класичарска интерпретација чланова триа, одражавала је и посебне експресије, сензибилитет и одмереност. Различити ритмови, соло деонице и акорди гитарске музике, презентовани у балканском стилу, ширили су се позоришном салом, праћени топлом добродошлицом и аплаузима публике.
Својим наступом, Старчевићи су показали митровачкој публици да и даље ткају „балкански ћилим“. Он је саткан од мноштва нити преплетених тонова, насталих окидањем и треперењем жица гитара, али и коришћењем орнамената и техника који су типични за друге инструменте. Уз то, оправдали су и очекивања публике, потврдивши се као врсни познаваоци гитаре, музичких корена и мелоса свог и других народа Балкана и као уметници који, балканским жицама, професионално представљају и шире истинске музичке вредности.