ФИЛМОВИ О СТАРИМ СЛОВЕНИМА
Захваљујући сарадњи Центра за културу „Сирмијумарт“ са аутором, режисером и сценаристом Николом Милошевићем, у „Арт клубу Сирмијумарта“ су 24. и 25. фебруара 2016. године приказана два документарна, историјскa и етнолошка филма о Старим Словенима, чији су потомци данас најбројнија етничка и језичка група на Балкану и у Европи.
Митровачка публика је имала прилику да упозна део Милошевићевог стваралачког рада, везаног за историју, традицију и културу Словена. То је пробудило њену радозналост, подстакло је на размишљање, тражење и проналажење одговора на многа питања, и донело могућност да се разреше многe недоумице о Старим Словенима, њиховом пореклу, прапостојбини и сеобама... Томе су допринела и тумачења стручњака, а то су: археолог проф. др Ђорђе Јанковић, културолог и научник проф. др Сретен Петровић, антрополог проф. др Данијел Синани и проф. др Љубинко Раденковић, научни саветник Балканолошког института САНУ.
Прве вечери приказан је филм „Стари Словени – историја и традиција“, а друге „Стари Словени – веровања и обичаји“. У њима су приказани неки од сегмената историје, традиције и постојања Старих Словена – живот и рад, обичаји, култови, славе. Интересантно је било видети, чути и сазнати нешто ново и о начину њиховог одевања, накиту, археолошким налазима. У филму су презентовани и садржаји и информације које се односе на сеобе Словена, прве државе које су створили и сл. Гледаоци су имали прилику и да употпуне своја досадашња сазнања о митологији, митским бићима и сујеверју, као и о најпознатијим божанствима Старих Словена. Расветљене су и многе чињенице о развоју српске народне религије и словенске митологије. Та митологија је изразито вишеслојна, пре свега услед сталних миграција, али и некадашњег постојања племенске културне разноликости Словена. Као таква, код публике је пробудила још већу радозналост.
Ови филмови нису довели само до разјашњења неких недоумица, него су покренули и лавину нових питања и жељу за још неким сазнањима о Старим Словенима, њиховом животу од прапостојбине, па до данашњих дана.
